Pročitao sam knjigu 10% srećniji od Den Haris. Toplo je preporučujem. Meni je pomogla da shvatim kako stoje stvari u mojoj glavi. Isto tako, pomogla mi je da lakše prihvatim stvari koje mi se dešavaju. Počeo sam malo drugačije da gledam na svoju svesnost.
„Kada se zatvore jedna, otvore se druga vrata“, reče davnih dana ponosni vlasnik Yuga 45. Loše stvari koje su mi se desile, naterale su me da svu svoju energiju utrošim na ostvarivanje sopstvenih snova. Iako sam to želeo i do sada, nisam mogao da ostvarim jer mi je nedostajalo iskustvo.
Neka vrata se sama otvaraju, za neka je potrebna odrđena veština i/ili znanje kako bi se uopšte ukazala.
„Postoje svetovi, a između njih Vrata.“
Skriveni svetovi u nama
Neke drevne religije su smatrale da postoji mnoštvo svetova, a prelazak u njih je bio moguć samo posvećenom pojedincu koji je znao gde da nađe portal i kako da ga prizove. Putovanja putem portala su trenutna bez obzira na razdaljinu dve tačke. Jer u portalima na vreme i prostor deluju drugi zakoni fizike.
Možda je to samo suptilna reakcija mog bića kako bi me zaštitila od nepotrebnog stresa, jer stvarno ništa nisam mogao da uradim. Nije bilo svrhe da se nerviram. Možda je zato izostala burna reakcija koja je do sada bila moj zaštitni znak.
U svakom slučaju nešto se promenilo. Nešto je pokrenulo mehanizam duboko u meni i bez suvišnog uzbuđivanja, nastvaljam svoj život dalje onako kako sam to dugo želeo. Polazim na jedno novo putovanje u nepoznato. Osećam leptiriće u stomaku i ne dozvoljavam kortizolu da me parališe. Idem napred uprkos svom strahu koji me je napao u ovih par dana.
Nekada nije najbitnije biti najbolji. Dešava se da i najboljima ne ide. A kada njima ne ide, a najbolji su, šta da očekujemo mi ostali. Koje su naše šanse?
Biti najbolji sebi ili drugima je, u zadnje vreme, teško odvojiva stvar. Pomešana su nam očekivanja sa očekivanima okoline. Beskrajno želimo da impresioniramo druge, pre nego li sebe. Radimo ono što se od nas očekuje, a ne ono što želimo da uradimo u tom trenutku.
Momenat istorije koji to nije
Pišem post u svetlu finala US opena gde je najbolji teniser na svetu izgubio meč od drugoplasiranog. Nije uspeo da veže sva četiri grenslema u jednoj godini i time svetu pokaže da je stvarno najbolji. Naravno, reč je o Novaku Đoković i finalu US opena.
Često njega uzimam kao primer, jer je on najuspešniji čovek koga znam, a da pravi tako nebulozne i katastofalne greške kao i većina nas „običnih smrtnika“. I to ništa manje nego svi mi ostali, a opet je bolji od svih nas zajedno.
Ima veliki problem da ga ljudi prihvate, vole i poštuju. I kada se to na kraju dogodi, on kiksne. Isto se dogodilo na Olimpiskim igrama gde je bio tretiran kao prava zvezda, a isto je bilo i večeras u finalu US opena. Slično se dogodilo i pre par godina kada je ceo svet očekivao da uzme svoj prvi Roland Garos turnir. Nije uspeo. Tada nije.
Svi mi trpimo pritiske sa raznih strana da svoj posao odradimo mnogo bolje nego što ga radimo. Ponekad je to i izvan naših realnih mogućnosti. I kako bi udovoljili drugima, mi guramo sebe preko granica mogućeg. Nekada uspemo, a nekada ne. Češće će nam biti zamereno kada ne uspemo. Iako je to mizeran broj puta u odnosu na uspeh.
Očekivanja
Ne uspevamo da zadovoljimo očekivanja drugih, iako ih postavljamo kao svoja. Trudimo se iz petnih žila, ali nekada prosto ne ide. Nije tvoj dan, mesec ili čak cela godina. Dešava se! I mašinama treba povremeni remont, kamo li živom čoveku.
Besan sam što Đoković nije uspeo u „svom“ nastojanju. Ali više sam besan što to vreme nisam iskoristio pametnije. Iznervirao sam se i nabio sebi tenziju, kao da sam lično ja izašao na teren i izgubio. Srce mi tuče kao ludo i ne mogu da spavam. Da li je to ono što ja želim ili je nametnuto sa strane okoline?
To nije prirodno stanje stvari. To nije ono kako se stvari odvijaju. Nekada si najbolji, nekada najgori. Nekada si među zvezdama, a nekada na dnu. Ja sam lično doživeo da tokom leta na temperaturama od 40°C i više, ne mogu prodati klima uređaj! Ubijao sam sebe u pojam i nisam verovao da je to moguće. Pa, eto desilo se.
Nije lako prihvatiti poraz. Pogotovu u momentima kada misliš da si najbolji na svetu (možda stvarno i jesi najbolji na svetu). Nije lako početi iz početka, okrenuti novi list. „Nije lako ni prvi put ljubiti“, često je pričao jedan od mojih mentora. Ali je tako.
Često se prisetim priče o Fredy Mercury-u, već u poznom stadijumu bolesti, kada je došao u studio da snimi poslednnu pesmu sa albuma. Otpio je veću količinu votke direktno iz flaše i u cugu otpevao poslednji hit Qeen-a: „Show must go on“. Preminuo je par meseci posle toga.
E pa, „Show must go on“ i ja tebi! I ti meni! I Đokoviću i svima onima koji ne žele da odu bez traga da su nekada hodili ovim svetom.
Prošle godine septembar mi je bio najjači mesec zbog jednog posla koji je nosio 3/4 ukupnih prihoda u mesecu. Ove godine, uspeo sam da zaključim sličan posao, međutim nisam siguran da će doći do čitave realizacije.
Sa mesta prodavca pitam se da li je dobro mesečno praćenje prometa, a sa mesta menadžera, razumem da mora postojati neki vremenski okvir za praćenje prometa. I da se razumemo, ne postoji idealan model koji će bez ikakvih mana funkcionisati svaki put.
Ja zato pratim uporedo kroz sve vremenske modele, pa ponekad vršim poređenje na nedeljnom nivou. Te analize mi pokazuju da li sam u tempu ili moram da pojačam. Mada su me učili da kada ne ide pojačam i kada ide da pojačam, ovo je nešto drugo. Ovde je reč o egzaknim brojkama. One služe za merenje napretka pojedinca, ali i kompanije u celini.
Prolazno vreme
To prolazno vreme, kako ga u šali zovemo, može da otkrije gde smo zaista slabi i šta treba da realno pojačamo kako bi napravili traženi promet. Nekada se treba fokusirati na određene klijente, a nekada na određene proizvode. Sa mesta menadžera, nekada treba motivisati određene ljude kako bi povećali svoj promet.
Ni ovde ne postoji univerzalni model, već se prodavci prilagođavaju nastalim okolnostima na tržištu. Zato je prodaja nauka koja je bazirana na permanentnom planiranju, snalažljivosti i improvizaciji.
Prodaja je intelektualna veština
Deluje pomalo šizofreno ili bar međusobno suprotno, ali jednostavno je tako. Prodaja zahteva odlično poznavanje sopstvenog proizvoda, tržišta, branše u kojoj radiš, kao i samih kupaca sa kojima sarađuješ. Za to je potrebna svakodnevna priprema, kao i povećana fokusiranost na pružanje pomoći klijentima.
Potrebno je slušati kupca i shvatiti njegove potrebe. Ako uspeš da izgradiš legitimitet savetnika svog kupca, došao si do najboljeg odnosa koji može da se izgradi. Jednom izgrađen odnos mora da se gradi permanentno. Za nekoga to znači brža isporuka, za nekoga kvalitet, a nekome je opet bitan mali znak pažnje.
Nema propisanog recepta kako ostati sa kupcima u dobrim odnosima, zato i ne može svako da opstane u poslu prodaje. Vrhunski prodavci iste proizvode prodaju istim kupcima iznova i iznova! Zato i jesu vrhunski!
Najbolje za kraj
Najbolji prodavci imaju najbolje kupce. Srednji prodavci srednje kupce. Najlošiji prodavci su na putu da promene profesiju. Ne dozvoli da te nedostatak edukacije odvoji od tvojih snova! Budi najbolji ili među najboljima!
Opet, osećam kao da sam se zaglavio u nekom vakuumu i ne mogu ni napred ni nazad. Vreme je da donesem odluku, a nisam to u stanju. Prosto sam u trilemi šta uraditi dalje. Okrećem se oko tri opcije, a svestan sam da moram da izaberem jednu.
Često sebi postavljam to pitanje i odgovor je uvek pozitivan. Čak, uvek želim da kreiram promene u svom životu, jer jedino tako mogu da upravljam promenama, ali i sopstvenim životom. To je jedini način da potpuno preuzmeš odgovornost za svoje postupke.
Šta ti je život. Uvek postoji poneki kamenčić koji žulja.
Do sada sam donosio odluke bazirane na činjenicama, sopstvenim težnjama i unutrašnjem osećaju. Naravno da sam donosio i pogrešne odluke, ali su to bile moje odluke. Ponosan sam na samostalnost u njihovom donošenju. Sve one su me dovele do ovog trenutka. Opet, pokušavam već neko vreme da se izbavim iz ove situacije. To sve što me je dovelo ovde, neće me dovesti na neka nova mesta. Ne možeš starim veštinama praviti nove stvari. Moraš napred.
Kao u pokeru kada imaš dobre karte. Možda dobiješ po koju ruku, ali na kraju sa jednom lošom procenom izgubiš partiju. I ne, nije do karti. Do tebe je.
U ovom slučaju, do mene je. Moram da odigram ovu ruku sa lošim kartama.
Sa 40 nisi više mlad, ali nisi ni mator. Smatraš da si mogao i trebao da postigneš više, ali nisi. Osećaš veliku odgovornost i pritisak. Da li je pravi trenutak sada ili još moram da čekam? Budi siguran da još ima vremena da ostvariš svoje snove!
Što se mene tiče, završene su olimpijske igre. Novak Đoković je izgubio polufinale i na kraju mu je izmakla čak i bronzana medalja. Veoma iznerviran i revoltiran, shvatio sam da imamo isti problem koji nas muči. Nedostatak fokusa!
Lično nikada nisam verovao u multitasking, pa ga i veoma retko praktikujem. Ja sam više tip koji ugasi radio kako bi parkirao auto, pogotovu kada sam pod tenzijom. Potrebno mi je da se fokusiram kada nešto radim. Inače napravim lom.
Da se vratim na temu fokusa. Kada ga ima premalo, to je sindrom poremećaja pažnje i potrebno je kliničko lečenje. Previše fokusa može dovesti do propusta na drugim poljima. Zato ću uvesti pojam kontrolisanog fokusa. To je potreba da se u određenom momentu budeš fokusiran samo na jednu stvar. Ako je to posao onda se fokusiraj samo na to da ga završiš što bolje i što pre.
Svi mi znamo šta treba da radimo, samo što to jako često ne radimo. Zašto je to tako? Zato što smo tako programirani od samog rođenja pa sve do danas. Celokupno vaspitanje, verbalna i neverbalna komunikacija nas je napravila onim što smo. Dok god ne promenimo program, radićemo stvari pogrešno.
Dovoljno je da razvrstamo prioritete i ono što je stvarno važno za nas i naš razvoj, radimo potpuno fokusirano. Za to vreme ne sme ništa da nam odvlači pažnju, niti da dozvolimo da naš mozak igra igrice sa nama. Potpuni fokus će dovesti do najboljih rezultata. Podeljena pažnja će dovesti do toga da, poput Đokovića, imamo 5000 nebitnih fotografija i nijednu medalju sa olimpijade.
Imam osećaj nemira u stomaku. Ono neugodno previranje koje celo moje biće drži u nervozi. Nešto je izvan mog poimanja i ta činjenica me čini zabrinutim. Ne kontrolišem svoj svet, a sve više izgleda da ne kontrolišem ni samog sebe.
Pokušavam da unesem red u svemu što radim. Kažu da sređen spoljni svet sređuje unutrašnji. Pokušavam da unesem logiku i red u svemu što radim. To bi trebalo da me smiri i relaksira i da sredi moje misli i moje unutrašnje biće.
Kako spolja, tako i iznutra
Toliko toga treba srediti. Imam utisak da je moja svakodnevnica nalik onom momentu kada Pandora otvara svoju čuvenu kutiju. Sva zla hrle ka malenom prolazu koji je napravila. S tom razlikom da je ona proizvela to stanje iz čiste znatiželje, a ovo moje stanje je proizvedeno iz preuzimanja prevelikog broja obaveza.
Ne znam šta je gore. Ali oba stanja stvaraju haos i konfuziju.tako da mu dođe isto. Zapravo, krajnji ishod je isti.
Završi započeto
Pokušavam da stvari koje radim privedem kraju. Želim sebi da stvorim naviku da ono što počnem i završim. Jer sam u jednom momentu npr čitao 10ak različitih knjiga i umesto da završim jednu po jednu, ja sam ih samo gomilao. To mi je dodalo pritisak i povećalo tenziju. Shvatio sam da moram da se fokusiram u jednom trenutku na jednu stvar. U protivnom nikada neću postići ništa u svom životu.
Ranija iskustva i uspesi
U nekom periodu sam bio veoma uspešan u tome što radim. I bio sam zadovoljan, većim delom. Jedino što je izmicalo su bile finansije. Nikako nisam mogao da postignem da budem adekvatno plaćen za svoj rad. Želeo sam to da promenim po svaku cenu. Radio sam više i napornije nego inače, ali to nije dalo rezultate. Pokušao sam da menjam pristup i taktiku. Ni to nije dalo rezultat.
Onda sam promenio posao. I još jedan i još jedan i onda je to postalo nešto normalno. Lutao sam od posla do posla pokušavajući da nađem onaj koji će mi odgovarati i biti dobro plaćen. Kakav veliki i težak cilj sam postavio ispred sebe, ne može se ni zamisliti
Veštine koje sam stekao su trajne
Radio sam razne poslove i stekao pregršt poznanika i saradnika po čitavoj zemlji. Sarđivao sam sa ljudima koje nikada nisam sreo. Zato što su dobili preporuku da sam pouzdan saradnik. Moj ugled je rastao. Opet sam se dizao iz pepela. Uspeo sam da izgradim reputaciju. Uspeo sam da budem najbolji u tome što radim. A onda je došla korona. A sa njom i kriza.
Sve je palo. Sva moja veština i znanje kao da su se rasuli u vetru. Moje prodajne sposobnosti su zakazale. I to što sam prestao da se edukujem imalo je određenog uticaja. U jednoj sekundi je nestalo sve što sam graxio predhodnih godina. I evo me tu, na raskrsnici puteva i prvi put ne znam koji izbor da načinim. Bilo kojim putem da krenem, predstoji mi kajanje. Bilo koju odluku da donesem, izgledaće kao da bi ona druga bila bolja.
Oklevam
Oklevam.
Svestan sam da će oklevanje samo pogoršati situaciju i, što je možda i gore, pojačati neizvesnost. Vreme je. Moram da donesem odluku, ma koliko ona teška bila. Posledice će postojati i za odluku koju donesem i za odluku koju ne donesem. A iskreno, više volim da verujem da moj svet zavisi od mene, a ne od tuđih odluka. I zato ću doneti odluku. Odabrati koji putem da hodim podignute glave, bez obzira na posledice.
Idem dalje. Jer to je moj put. Nekada težak i kamenit, često krivudav i uzan, ponekad bez jasnih kontura, to je moj put. To je moja staza koju hodim, mada se nekada zaželim drugog puta, shvatam da on ne bi bio moj, niti je meni namenjen. Zato hodam putem svojim, jedinim koji je stvarno moj. I ne brinem, život je najbolje ostavio za kasnije.
Ja to mogu
Znam da mogu. Znam da hoću. Znam da sam spreman. Jer Bog kada želi da te nečemu nauči, pošalje ti problem za koji si dostojan da ga rešiš, bio svestan toga ili ne.
Zato istraj u onome što radiš. Neka to bude tvoj izbor od hiljade mogućih izbora. Neka tvoj put bude samo tvoj. Neka avantura počne!
Danas sam imao težak dan. Osamnaest obilazaka i još dva puta toliko telefonskih poziva i na kraju nisam ništa prodao. Poražavajuć osećaj. Onda se, posle svega javio kupac i poručio. Uslove koje je tražio nismo mogli da mu omogućimo. A tražio je da plati robu pouzećem. Pravila su da se roba plaća avansno, bez izuzetaka.
Presekao sam. Dao sam lične garancije u vidu plaćanja robe, ako nešto krene po zlu. Odrekao bih se mesečne zarade, u tom slučaju. Ali to je moj način da pokažem kupcu da mi je stalo do njega. Da imam poverenje u njega.
Izdrži pritisak
Uz popijene kritike, porudžbina je prošla. Čekam sutra da kupac uplati i to je to. Ja tako radim. Ne umem drugačije. Zašto? Zato što posle petnaest godina u ovom poslu jedina konstanta na koju možeš da računaš su kupci. Kako god ovo izgledalo čudno, to je istina. Posao prave ljudi, a ljudi su spremni da daju više kada se potrudiš oko njih i njihove kompanije.
Meni to sada ide prirodno, ali nije uvek tako bilo. Na početku sam mislio da je dovoljno poznavati karakteristike proizvoda i prodavati. Zato mnogi misle da mogu prodavati. Prava prodaja, tj snabdevanje kupaca ide iz izgrađenog odnosa tokom vremena.
Odnos
To je ono što najčešće zaboravimo. Odnos. On podrazumeva tehničko znanje proizvoda, poznavanje kupaca, ali i pristup prema svakom kupcu ponaosob. Jako često govorim ljudima da vode beleške o stvarima koje saznaju o kupcima, kompaniji u kojoj rade, proizvodima i sl. Beleške ostaju i mogu se iznova i iznova čitati.
Priprema posla gradi odnos sa kupcima
Deo pripreme posla u prodaji je pravljenje plana obilazaka, priprema plana obnavljanja i prezentacije proizvoda, ali i priprema o samom kupcu čitanjem beležaka. Ti podaci ako su pravilno unešeni i sistematizovani, mogu da budu veoma snažno oružije u prodaji. Nijedan konkurent ni cena ne mogu pobiti poznavanje kupca.
Prodaja je intelektualna veština
Zato je prodaja najviše intelektualna veština, poput šaha i ne mogu svi da je igraju dugo. Svako može da proda jednom ili dva puta. Svako može da spusti cenu proizvoda i prođe, ali ne mogu svi da prodaju permanentno istim kupcima iste proizvode kontinuirano. A to je zapravo suština posla prodaje.
Sitnice koje utiču
Verovatno pored pobrojanog, tu su još i hiljadu i jedna sitnica koja utiče na prodaju. Istakao bih fokusiranje. Fokus na ono što radiš je važan u trajanju tebe kao prodavca. Čak, kada se dovoljno fokusiraš, ljudi počnu da te doživljavaju kao savetnika u prodaji. Oni kupuju od tebe rešenje, a ne jednostavan proizvod. Spoj tvog tehničkog znanja, prodajnih veština i fokusiranosti na pružanje pomoći postavlja te na mesto konsultanta.
Ta pozicija, ako umeš da se postaviš, je najplećenija u svakoj branši, pa i u prodaji. Ako znaš šta kome treba, kada i na koji način, tvoj put ka zvezdama i uvećanoj zaradi je doslovce zagarantovan. Znaćeš i po tome što ćete solidan broj ljudi vući za rukav i želeti u svom timu.
Prošla je ponoć. Dnevnu žegu zamenio je pljusak koji već neko vreme pada napolju. Posle par napornih i vrućih dana, mogu reći da prija. Bilo bi veoma lepo kada bi mogli i u životu da napravimo takvu promenu. Ili možemo i možemo?
Dosta često nailazim na rečenicu da od nas sve zavisi, ali da li je stvarno tako? Neko je rekao da događaje ne možemo predvideti niti birati, ali možemo odabrati kako ćemo se poneti.
Trudim se da odaberem normalnu i pravu reakciju na sve što mi se dešava, ali ne uspevam uvek u tome. Mnogo češće reagujem burno i nerviram se. Posle toga se nerviram što sam burno reagovao i nervirao se i opet se nerviram. Upravo se i sada, dok pišem ovaj tekst, nerviram zbog greške koju je neko drugi napravio.
I pored sve dobre volje i želje, ne uspevam da stavim svoj život pod kontrolu. Stvari se suviše često dešavaju ne baš onako kako ja želim. Misli su mi zbrkane i ne rasuđujem uvek najbolje. I hoću to da promenim. Doneo sam odluku da promenim svoj život i ponovo preuzmem kontrolu nad njim.
Za sve promene koje želiš da ostvariš, prva stvar koju moraš da uradiš jeste da doneseš odluku o tome. Odluka mora da bude jasna i kada je glasno izgovoriš niko ne sme da se dvoumi oko nje. Naravno, svoje odluke nikada nemoj da izgovaraš glasno pred drugim ljudima, jer je to intimni deo tvog bića.
Nije loše da svoje odluke napišeš na papir kao podsetnik rešenosti da istraješ u tome da odluku sprovedeš u delo do kraja. Odluku koju donešeš, ponekad, nije loše rasporediti kao ciljeve u glavnim delovima tvog života (porodica, novac, zdravlje, posao…) kako bi mogao ispravno da primeniš donešenu odluku na sve aspekte života. I po potrebi, uradiš neophodne korekcije.
Za svaki cilj koji napišeš, potrebno je napraviti plan za ostvarivanje tog cilja. Mada, za početak će biti dovoljno da napraviš tablu sa slikama željenih ciljeva (visual board). Dobro je imati vizuelna pomagala, dok ne razviješ sopstvenu moć pozitivne vizuelizacije.
Samo 3% ljudi na svetu uradi ovo i velika većina njih i ostvari to što su odlučili da ostvari. Oni imaju svoj život u svojim rukama i veoma retko stvari ne idu onako kako su zamislili. Čak i tada, izgledaju kao da imaju spreman plan b koji pokreću čim uvide da je plan a propao.
Želim da postignem taj nivo samokontrole i uspeha u životu. Veći deo vremena sam u haosu i osećam se neuspešno. Iako sam puno toga uradio i ostvario, osećam se kao da nisam zagrebao ni površinu. Verovatno na moje rasuđivanje previše utiču podkasti i emisije uspešnih ljudi koje redovno pratim na YouTube ili knjige o vanvremnskom uspehu pojedinaca koje neretko čitam.
Svi oni izgledaju ostvareno, zadovoljno i uspešno. Zrače samopouzdanjem. Prešli su ogroman put od mesta odakle su krenuli do ovoga gde se sada nalaze. U poređenju sa njima, dobijam osećaj kao da nisam ni počeo da gradim karijeru, niti sam nešto uspešan u tome.
Iza mene je vreme uloženo u pogrešno obrazovanje (ne radim posao u struci), kao i petnaestogodišnja karijera sa dvadest promenjenih poslova. Ne izgleda lepo ni prijatno, pogotovu kada je pošalješ novom poslodavcu.
Loša slika o sebi
Često sam za sebe mislio da sam „roba sa greškom“ i da nisam „imao sreće“ u životu. Prečesto sam se osećao kao da želim iskočiti iz sopstvene kože. Onda sam negde pročitao: „Budi najbolja verzija sebe, sve ostalo je već zauzeto!“
Rešio sam da počnem sa primenom pomenutog citata. I da, doneo sam odluku da ću biti najbolja verzija sebe. Biću zadovoljan sobom i svim onim što sam do sada postigao u životu. I jedva čekam da ostvarim još mnogo stvari, kako bih nastavio da budem ono što jesam i ono što radim najbolje.
Svi mi želimo više i bolje. U svakom trenutku očekujemo da budemo bolji u svemu što radimo. Takmičimo se sa drugima, takmičimo se sa samim sobom, takmičimo se sa vremenom. Uvek želimo da budemo najbolja verzija sebe.
Sve što pišem na ovim stranama je prošlo kroz neko moje iskustvo i dobilo patinu vremena, pre nego li sam i odlučio da pišem o tome ili objavim. Svi primeri su lično moji i čitavo iskustvo sa ovih strana je lično moje. Uvek polazim od pretpostavke da ukoliko ja nešto mogu da postignem, onda to svako može.
Tako je i sa gore postavljenim pitanjima. Ona su primer ličnih nedoumica i strahova kojih se još uvek nisam oslobodio u potpunosti. Imao sam razne velike i male uspehe, ali isto tako i ozbiljne padove tokom svog života. Iz nečega sam naučio, iz nečega sam profitirao, ali puno puta sam i izgubio. Ustao sam i nastavio dalje. Opet, ostala su ova pitanja koja me neprestano proganjaju.
Zašto je sve ovo što pišem lakše primeniti na drugima nego na sebi? Zašto je lakše unaprediti nekog drugog, nego postati najbolja verzija sebe? Da li nam fali još nešto osim samodiscipline da uspemo u tome?
Valjda zato ima puno uspešnih sportista, a malo uspešnih ljudi. Pravila su ista za uspeh u svim područijima, ali nekako lakše je odustati. Lakše je ostati u prosečnosti, nego iskoračiti u svet uspešnosti.
Lagano, dolazimo do suštine zašto ne postajemo najbolja verzija sebe. Suštinski ne volimo ono čime se bavimo i ne osećamo dovoljno veliku strast koja nas gura i u onim najtežim trenucima. Duboko u sebi znamo šta treba i kako da uradimo i budemo bolji, ali jednostavno to ne uradimo. Postignut rezultat nas ne ispunjava. Ne doživljavamo uspeh na tom polju kao lični uspeh, već kao nametnut sa strane.
Promeni taj šablon u kom si predugo zarobljen. Donesi odluku da ćeš od danas neprekidno raditi samo na ostvarenju sopstvenih snova/želja/ciljeva i da si spreman da platiš punu cenu unapred, ma kolika ona bila! Ne postoji puno težih odluka od ove, ali posle nje, ne postoji lakši i bolji život ispunjen ostvarenošću.
