„Ako ne znaš kuda ideš, svaki put će te odvesti tamo!“ Luis Kerol, Alisa u zemlji čuda
„Ja to mogu!.“
Sva rešenja su već pronađena. Naše je da to prihvatimo i primenimo.
„Lanac je jak onoliko koliko je slaba njegova najslabija karika.“
Ne dozvoli da ti budeš ta karika. Nikada.
Staru godinu smo ispratili sa nešto manje entuzijazma nego inače. Moguće da je to samo moj lični osećaj podstaknut brojem godina koje imam, a možda delimično osećamo zebnju od nadolazećih vremena i događaja. Poučeni svakakvim iskustvom šta sve može da nas čeka, nekako smo se malo povukli i usidrili. Malo smo „zbili redove“.
Opet, sutra je ponedeljak koji prekida odmor i opuštanje i uvodi obaveze odmah na samom startu godine. To je prosto neminovnost za sve nas.
Bilo da se radi o kupcima, porodici ili prijateljima, lični kontakt i posvećenost osobi prilikom kontakta je najbitnija stvar. Odmori, uživaj i posveti se sagovorniku. Pomiluj dete, suprugu, devojku… Daj mu na značaju, saslušaj sagovornika. Uživaj u momentu.
Ne postoji ništa bitnije od toga.
Nekada nam je potreban i veliki reset. A nekada to znači i novi početak. Postani svetan toga i daj sebi šansu. Ne razmišljaj o tome kao o degradaciji, već kao o novoj prilici.
Ovih dana dođoh do spoznaje da sam čitav svoj život neke stvari radio pogrešno. I sada želim da to promenim. Stvar je takva da moram da krenem iz početka, bez obzira na sve. Moram da učim stvari koje sam mislio da znam. Moram da zaboravim stvari za koje sam mislio da su ispravne. Takođe, moram da radim na sebi svakodnevno kako ne bih odustao, jer više nema povratka na staro.
A svaki početak je težak, pogotovo ako odavno nisi početnik. Ali je time izazov veći. Trebalo bi da dobar rezultat postigneš brže, jer već imaš neophodnog iskustva i znaš kako stvari treba da radiš kako bi postigao taj rezultat. Svakako, okolnosti su se promenile, ali ne dozvoli da te to obeshrabri. Traži snagu u svom iskustvu i prilagodi ga novonastaloj situaciji. Sada možeš da ispraviš stvari koje nisi radio onako kako je trebalo. Tome najviše i služe novi počeci.
Ponavljam, zapiši sve čega se setiš, jer će ti pre ili kasnije to biti od koristi. Ovo pišem iz velikog ličnog iskustva, jer sam više puta počinjao iz početka. Više puta mi je ova tehnika dala ogromnu početnu prednost, nego što mogu da nabrojim.
Zažmuri. Udahni. Fokusiraj se!
Kreni!
„Budi promena koju želiš da vidiš u svetu!“ Gandi
Sinoć, nešto posle ponoći, srušila nam se jelka sama od sebe. Postolje nije izdržalo. To me je podsetilo da treba da napišem rekapitulacuju ove godine koja je na izmaku. A scena sa jelkom je, parafrazirano, baš nešto nalik ovoj godini.
Novi ukrasi, nove sijalice, nova nada. Trudili smo se da zaboravimo neslavno juče i verujemo u bolje sutra. I mic po mic, gradili smo svoj svet. Bilo je dosta izazova i poteškoća, ali je, na kraju, počelo sve da se uklapa. Sve je počelo da leže na svoje mesto i konačno da dobija smisao.
Baš kao i sve i život ima uspone i padove. Rekao bih da to važi i za novogodišnje jelke. Problem je počeo još prošle godine kada je jedan od nosača naprso na jednom mestu. To je nalik onom životnom problemu koji se pokaže minijaturnim i nebitnim, pre nego izađe u pravom svetlu. Naravno, reagovali smo tako što smo nosač zalepili, ali kao i svako iskustvo sa lepljenjem plastike i ovo se neslavno završilo.
I baš kao sa jelkom, koja je pala u ranim jutarnjim časovima 31.12., tako su i problemi krenuli da izlaze u zadnjim trenucima poslovne godine, kada im vreme nije. I zanimljivo je to da su, iako uredno sklanjani jedan po jedan, krenuli da izlaze na svetlost dana svi zajedno. Kao da su želeli da poruče da im je dosta svega. Da više ne žele da čekaju na rešavanje.
Supruga i ja smo ustali iz kreveta i pokušali da spasemo što se spasti može. Naravno da nismo uspeli. Tražili smo krivca u kućnom ljubimcu, nespretnom detetu, pa čak i u zemljotresu, kojeg naravno, nije bilo. Shvatili smo, ipak, greška je bila naša, jer nismo rešili problem kada je tek bio u nastajanju. Prošlogodišnje naprsnuće nosača je sada bio veliki lom na nekoliko delova koji više nije bilo moguće zalepiti ili popraviti. Skupili smo ukrase i odlučili da se rešavanjem problema pale jelke, ipak, pozabavimo ujutru. Ne kaže se badava „jutro je pametnije od večeri“.
Nismo odustali. Gotovih nosača je bilo dosta, ali uglavnom su dostupni na intrmernet prodajama koje šalju artikle brzom poštom. To znači da bi paket stigao tek sledeće godine. A čekanje iste bez jelke nije dolazilo u obzir.
Naš potencijal je beskonačan i bezgraničan, ali mu je potreban razlog da se aktivira. Načešće je taj razlog presvučen u problem i podseća na napor. To je ta prilika koju mnogi propuste, jer svi misle da je prilika svetla i blještava poput novogodišnje jelka, naravno ne ove naše pale, nego one iz izloga, lepe, okićene i prepune šarenih lampiona. Nažalost, u praksi to baš i nije tako.
Tako je i sa poslovnim problemima. Tu su da od nas izvuku naš maksimum, ali i da odrede budući tok događaja. Naša sudbina je u našim rukama, ako preuzmemo kontrolu i onda kada nas zadese sve nedaće sveta. To, na kraju, ne mora da znači nešto loše čak, u mnogim slučajevima, je to ona pokretačka snaga koja nas gura napred.
Iskoristi je na najbolji mogući način!
U to ime, Srećnu Novu Godinu i Božićne praznike želi ti tim Trikoviprodaje.com
Trebalo bi da redefinišem svoje ciljeve. Neke sam od njih ostvario, a na nekim još uvek radim. Mada, sada sam prelistao neke stare napisane (zapravo iskucane u telefonu) ciljeve i ukapirao da to baš i nije tako.
Ovo što sledi je jedna od listi koju držim u telefonu, pa može poslužiti kao primer rekapitulacije.
„Onda kada je želja za pobedom veća nego strah od poraza, imate šansu. Niko ne pobeđuje uplašen.“
Opet da napomenem, ovo su neki moji ciljevi, pokretači i motivatori. Potpuni je uredu da se niko ne složi sa tim i potpuno je uredu da se složi. Svakako savetujem da svako napravi svoju listu koju može da ažurira na nedeljnoj bazi.
Svako treba da koristi ono što smatra najboljim za sebe. Akcenat je da radi na sebi. Samo pisanje ciljeva i detaljno planiranje neće dati nikakve rezultate ako ne preduzmeš akciju. Mnoge sjajne ideje, ciljevi i planovi su propali zbog nedostatka akcije. Ne dozvoli da se to dogodi i tebi.
Redefiniši se odmah!
„Ne možeš usrećiti sve, nisi tekila.“ Nepoznati autor
Kada sam doneo čvrstu odluku da krenem da ostvarim jedan od svojih najvećih snova, gotovo istovremeno sam ostao bez ljudi u svom okruženju za koje sam mislio da su mi pravi prijatelji. Ne ulazim u njihove razloge, ali prosto prenosim sopstveno iskustvo. Shvati da je to neminovnost i prihvati je što je moguće bezbolnije.
Sa prijateljima sam se razišao, a supruga nije deo tog filma. Ima ona svojih briga i nedaća, za koje ima moju podršku, ali je i ona sama u tome što radi. Jednostavno je tako. Svako ko to shvati, na pravom je putu. Na putu uspeha.
Paradoksalno, za tako nešto ti treba tim ljudi koji dele tvoju viziju. Sam na putu, a opet, moraš se okružiti ljudima koji te razumeju, shvataju i dele tvoju viziju uspeha. Pri tome svesno žrtvuju sopstveni uspeh kako bi tebi pomogli da uspeš.
Staro znanje te dovede do određene pozicije, ako želiš napredak, moraš da stekneš novo znanje i nove veštine. Bez toga, večno ćeš se vrteti u krugu ili tapkati u mestu.
Da bi izgradio stabilan biznis, prevashodno moraš naći način da napraviš novac. Kada imaš dovoljno novca, treba izgraditi tim vrhunskih profesionalaca koji će ti pomoći da ostvariš svoju viziju. Naravno, sve dok se to uklapa u njihovu viziju.
Uspeh sam po sebi je lako uočljiv i prepoznatljiv. U roku od nekoliko minuta možeš prepoznati uspešnu osobu, iako ne moraš da znaš o čemu se zapravo radi. Kada gledaš vrhunske sportiste, vrlo lako primetiš one najuspešnije i bez gledanja poretka na tabeli. Uspeh je vidljiv i jasan.
Sa druge strane, mnogo je više neuspešnih nego uspešnih. Zašto?
Za uspeh je potrebna osoba određenog kalibra, želje i volje za uspehom, ali i tim ljudi koji će da brinu da ta osoba u potpunosti iskoristi svoj potencijal. Bez pravog tima i podrške, svi smo osuđeni na prosečnost.
Zato pažljivo biraj svoj tim. On je onaj prstohvat vilinske prašine koji pravi razliku i čini da, gledano sa strane, sve izgleda kao čista sreća ili magija.
Postoje periodi kada ti sve loše krene u životu. Neki kažu zbog retrogradnog Merkura, neki zbog karme, a neki… Uostalom nije ni bitno. Ja kažem da sam pred novim izazovom koji život postavlja ispred mene.
Suviše sam dugo radio na ostvarivanju tuđih snova. Dolazi vreme da radim na ostvarivanju sopstvenih snova. A jedini način za to je osnivanje i osnaživanje sopstvenog biznisa. Svo znanje i veštine koje sam sticao radeći za druge, sada su potpuno prenamenjene radu za samog sebe. Svaka sitnica je stavljena pod novu komandu čiji je cilj ostvarivanje finansijske nezavisnosti.
Uvek smo pametni kada gledamo sa strane i kada je neko drugi u pitanju. Stotine saveta sam dao drugim ljudima kada su počinjali samostalnu karijeru, ali sebi nisam umeo. Bar ne do skoro. Onda se prosto desilo. Po ko zna koji put sam pročitao rečenicu: “ Idem na sve, ništa već imam!“ Ali ovoga puta, nešto se prelomilo u meni. Znao sam da je to to i da povratka na staro više nema.
Osamostaljenje znači i odrastanje. A opet, to znači da neke stvari moraš trajno da isečeš, nekih da se odrekneš, a sa nekima počneš da živiš svakodnevno.
U prvi mah sam bio neopisivo srećan, a onda uplašen i zabrinut. U par dana čuo sam razne priče i svaka je bila gora od predhodne. Odahnuo sam kada sam shvatio da su to samo testovi izdržljivosti pre velike odluke.
Nisu me sprečili u nastojanju, već su mi pomogli da ne odustanem u svojoj odluci!
Moja pozicija je potpuno drugačija od pozicija drugih ljudi. Imam neke prednosti i neke nedostatke. Tako da isti scenario nije moguć. Uvek će biti razlika, ma koliko da je slična situacija. Zato ne razmišljam o tome unapred. Razmišljam o stvarima kada se dogode. To mi ostavlja mesta i vremwna da se bavim stvarima koje su stvarno važne i dešavaju se u ovom trenutku.
Takav način razmišljanja me je okuražio. Kako reče Frenk Sinatra „I did it my way!“ I uradio bih to ponovo. Svaki deo mog bića je znao da ću se u nekom trenutku naći baš u ovoj poziciji i to će me naterati da dam sve od sebe za sebe i zbog sebe. Kažu da je glad naveća moguća motivacija. E pa gladan sam. Osećam neutoljivu glad za uspehom, samodokazivanjem, dokazivanjem i nadsve željom da konačno ostvarim finansijsku nezavisnost.
Nisam potpuno siguran kako ću to da ostvarim, ali znam da hoću i da sam na pravom putu da to učinim!
Šta tebe sprečava da ostvariš svoje snove ili bar počneš da radiš na njihovom ostvarivanju, danas?
Pročitao sam knjigu 10% srećniji od Den Haris. Toplo je preporučujem. Meni je pomogla da shvatim kako stoje stvari u mojoj glavi. Isto tako, pomogla mi je da lakše prihvatim stvari koje mi se dešavaju. Počeo sam malo drugačije da gledam na svoju svesnost.
„Kada se zatvore jedna, otvore se druga vrata“, reče davnih dana ponosni vlasnik Yuga 45. Loše stvari koje su mi se desile, naterale su me da svu svoju energiju utrošim na ostvarivanje sopstvenih snova. Iako sam to želeo i do sada, nisam mogao da ostvarim jer mi je nedostajalo iskustvo.
Neka vrata se sama otvaraju, za neka je potrebna odrđena veština i/ili znanje kako bi se uopšte ukazala.
„Postoje svetovi, a između njih Vrata.“
Neke drevne religije su smatrale da postoji mnoštvo svetova, a prelazak u njih je bio moguć samo posvećenom pojedincu koji je znao gde da nađe portal i kako da ga prizove. Putovanja putem portala su trenutna bez obzira na razdaljinu dve tačke. Jer u portalima na vreme i prostor deluju drugi zakoni fizike.
Možda je to samo suptilna reakcija mog bića kako bi me zaštitila od nepotrebnog stresa, jer stvarno ništa nisam mogao da uradim. Nije bilo svrhe da se nerviram. Možda je zato izostala burna reakcija koja je do sada bila moj zaštitni znak.
U svakom slučaju nešto se promenilo. Nešto je pokrenulo mehanizam duboko u meni i bez suvišnog uzbuđivanja, nastvaljam svoj život dalje onako kako sam to dugo želeo. Polazim na jedno novo putovanje u nepoznato. Osećam leptiriće u stomaku i ne dozvoljavam kortizolu da me parališe. Idem napred uprkos svom strahu koji me je napao u ovih par dana.
„Idem na sve, ništa već imam.“
„I did it my way!“
Imam osećaj nemira u stomaku. Ono neugodno previranje koje celo moje biće drži u nervozi. Nešto je izvan mog poimanja i ta činjenica me čini zabrinutim. Ne kontrolišem svoj svet, a sve više izgleda da ne kontrolišem ni samog sebe.
Pokušavam da unesem red u svemu što radim. Kažu da sređen spoljni svet sređuje unutrašnji. Pokušavam da unesem logiku i red u svemu što radim. To bi trebalo da me smiri i relaksira i da sredi moje misli i moje unutrašnje biće.
Toliko toga treba srediti. Imam utisak da je moja svakodnevnica nalik onom momentu kada Pandora otvara svoju čuvenu kutiju. Sva zla hrle ka malenom prolazu koji je napravila. S tom razlikom da je ona proizvela to stanje iz čiste znatiželje, a ovo moje stanje je proizvedeno iz preuzimanja prevelikog broja obaveza.
Ne znam šta je gore. Ali oba stanja stvaraju haos i konfuziju.tako da mu dođe isto. Zapravo, krajnji ishod je isti.
Pokušavam da stvari koje radim privedem kraju. Želim sebi da stvorim naviku da ono što počnem i završim. Jer sam u jednom momentu npr čitao 10ak različitih knjiga i umesto da završim jednu po jednu, ja sam ih samo gomilao. To mi je dodalo pritisak i povećalo tenziju. Shvatio sam da moram da se fokusiram u jednom trenutku na jednu stvar. U protivnom nikada neću postići ništa u svom životu.
U nekom periodu sam bio veoma uspešan u tome što radim. I bio sam zadovoljan, većim delom. Jedino što je izmicalo su bile finansije. Nikako nisam mogao da postignem da budem adekvatno plaćen za svoj rad. Želeo sam to da promenim po svaku cenu. Radio sam više i napornije nego inače, ali to nije dalo rezultate. Pokušao sam da menjam pristup i taktiku. Ni to nije dalo rezultat.
Onda sam promenio posao. I još jedan i još jedan i onda je to postalo nešto normalno. Lutao sam od posla do posla pokušavajući da nađem onaj koji će mi odgovarati i biti dobro plaćen. Kakav veliki i težak cilj sam postavio ispred sebe, ne može se ni zamisliti
Radio sam razne poslove i stekao pregršt poznanika i saradnika po čitavoj zemlji. Sarđivao sam sa ljudima koje nikada nisam sreo. Zato što su dobili preporuku da sam pouzdan saradnik. Moj ugled je rastao. Opet sam se dizao iz pepela. Uspeo sam da izgradim reputaciju. Uspeo sam da budem najbolji u tome što radim. A onda je došla korona. A sa njom i kriza.
Sve je palo. Sva moja veština i znanje kao da su se rasuli u vetru. Moje prodajne sposobnosti su zakazale. I to što sam prestao da se edukujem imalo je određenog uticaja. U jednoj sekundi je nestalo sve što sam graxio predhodnih godina. I evo me tu, na raskrsnici puteva i prvi put ne znam koji izbor da načinim. Bilo kojim putem da krenem, predstoji mi kajanje. Bilo koju odluku da donesem, izgledaće kao da bi ona druga bila bolja.
Oklevam.
Svestan sam da će oklevanje samo pogoršati situaciju i, što je možda i gore, pojačati neizvesnost. Vreme je. Moram da donesem odluku, ma koliko ona teška bila. Posledice će postojati i za odluku koju donesem i za odluku koju ne donesem. A iskreno, više volim da verujem da moj svet zavisi od mene, a ne od tuđih odluka. I zato ću doneti odluku. Odabrati koji putem da hodim podignute glave, bez obzira na posledice.
Idem dalje. Jer to je moj put. Nekada težak i kamenit, često krivudav i uzan, ponekad bez jasnih kontura, to je moj put. To je moja staza koju hodim, mada se nekada zaželim drugog puta, shvatam da on ne bi bio moj, niti je meni namenjen. Zato hodam putem svojim, jedinim koji je stvarno moj. I ne brinem, život je najbolje ostavio za kasnije.
Znam da mogu. Znam da hoću. Znam da sam spreman. Jer Bog kada želi da te nečemu nauči, pošalje ti problem za koji si dostojan da ga rešiš, bio svestan toga ili ne.
Zato istraj u onome što radiš. Neka to bude tvoj izbor od hiljade mogućih izbora. Neka tvoj put bude samo tvoj. Neka avantura počne!
Onda je postalo još gore.
Niz nesrećnih okolnosti je uhvatio ubrzanje. Činilo mi se da je čitav svet protiv mene. I bio je.
Taj momenat, trenutak, je neverovatno presudan za tvoj dalji napredak, a mnogi ga se plaše više od smrti. Možda čak, i više od života.
Zato su uspešni malobrojni. Rekao bih slobodno i odabrani. I to s razlogom.
Najveća istina je da te napisani ciljevi neće odvesti nikuda, ukoliko ne počneš da radiš na njima. A onda stvari krenu da se dešavaju. Kockice krenu da se poklapaju ili ne. Bez obzira na sve, to te odvede u jednu neverovatnu avanturu. Putovanje na kome naučiš mnoge stvari, nove veštine i upoznaš nove ljude. Ako imaš sreće, promeniš čitav svet ili barem jedan njegov deo.
Cilj možda ostvariš, a možda i ne. Na put si krenuo zbog cilja, ali niko te ne sprečava da uživaš u putu. U svakom slučaju kraj puta nije ostvarenje cilja. Mada, ako je dovoljno veliki, biće tvoj svetionik i putokaz da si na pravom putu. I tvoja snaga da nastaviš dalje i dalje!
Niko osim tebe neće hoditi tim putem. Njime možeš samo ti. I to samo napred, nazad ne postoji. Nekada će biti trnovit, nekada krivudav i opasan. Ali to je tvoj put. Tebi je namenjen. I samo tebi. Nikom drugom nije dat tvoj put.
Što više velikih ciljeva postaviš i ostvariš, imaćeš lepši pogled unazad. Sve te impozantne stvari napraviće razliku u tebi i od tebe. Niko nikada nije jako žalio što je nešto pogrešno uradio, već svi žale za onim što nisu ni pokušali. Ne budi na njihovom mestu.
Usudi se da pođeš. Usudi se da sanjaš velike snove. Usudi se da budeš ono o čemu bez prestanka sanjaš.
Probudi se i počni da snove pretvaraš u stvarnost.
Usudi se sada! Kreni odmah!
Odmiče lagano i ova 2021. godina. Iako je, mahom, ispresecana praznicima, bilo je tu već ozbiljnih događanja. Na sreću, ovde ćemo pominjati samo ono što bitno za tvoj lični razvoj i napredak.
Ali, nemoj da te to zavara. Rok mora da postoji. I to uvek kraći nego što se to realno čini. Zašto? Zato što tako primoravaš sebe da zacrtani cilj i ispuniš. Rok je taj koji te gura da završiš to što si zamislio. A ako probiješ rok? Pa, jednostavno odrediš novi rok za završetak.
Pomenuo sam da ciljevi treba da budu zacrtani, mada je bolje reći da treba da budu zapisani. Pre nego zapišeš svoje ciljeve moraš budeš siguran da su:
Specifični (da budu samo tvoji ciljevi, prema tvojim potrebama i prilagođeni tebi) Specific
Merljivi (uvek možeš reći koliko si % ili delova cilja kompletirao) Mesurable
Dostižni (mora da bude realno dostižan, nešto što može postići svako sa znanjem i veštinama) Achievable
Realistični (kako cilj mora da bude dostižan ili ostvariv, isto tako mora da bude realan. Svaki okvir cilja koji nije realan je teško ostvariv i demotivišući) Realistic
I kako sam već pomenuo, vremenski određen (mora se završiti u nekom određenom roku godina, mesec, nedelja, dan…) Time boned
Pravilnim postavljanjem ciljeva razvijaš svije umne sposobnosti kao i veštine prodaje, rukovođenja, planiranja, određivanja prioriteta i dr. Što su ciljevi kompleksniji više veština moraš da razviješ. Samim tim, više ćeš napredovati i više ćeš vredeti na tržištu. Kompletiranjem zadataka i ciljeva postaćeš sve bolji u postavljanju i ostvarivanju ciljeva.
Ciljevi su važni jer oni trasiraju naš put u životu. Određuju šta ćemo naučiti i kakva osoba ćemo postati. Cilj postavljenja ciljeva je da odaberemo kakav život ćemo na posletku voditi i šta će iza nas ostati.
Isto tako, ukoliko izabrana strategija ne daje rezultate, potrebno je promeniti strategiju, a ne cilj. Ako ne zarađuješ dovoljno, nije dobra odluka odustati od kupovine stana/auta/lokala/placa, već postaviti sebi pitanje kako možeš zarađivati više. Svako može odustati, teško je istrajati u svojoj zamisli. Ali je nagrada neopisiva kada ostvariš neki od ciljeva.
Do sad sam ostvario veliki broj ciljeva koje sam postavio ispred sebe. Kada ostvarim jedan cilj, ja na listu dodam dva nova i veća cilja koje treba da ostvarim. Tako je moja lista uvek puna, a moj um uvek zaokupljen postignućima. Na krilima uspeha dobijam ogromnu motivaciju da nastavim dalje i ostvarim nove ciljeve. To je kao pogonsko gorivo.
Možda izgleda suludo, možda zvuči kao gubljenje vremena, možda nekom neće doneti rezultate. Kod mene je ova nekolicina stvari imala presudnu ulogu u ostvarivanju uspeha na raznim poljima.
Ako veruješ u sebe, niko ti drugi ne treba.
Ako ne veruješ u sebe, niko drugi ti neće pomoći.
Svakog dana uradi nešto što će te približiti ostvarenju tvojih najvećih ciljeva. Ma koliko to mala stvar bila, samo je uradi. Probaj, možda promeniš sebi život na bolje.
