Postoje periodi kada ti sve loše krene u životu. Neki kažu zbog retrogradnog Merkura, neki zbog karme, a neki… Uostalom nije ni bitno. Ja kažem da sam pred novim izazovom koji život postavlja ispred mene.
Suviše sam dugo radio na ostvarivanju tuđih snova. Dolazi vreme da radim na ostvarivanju sopstvenih snova. A jedini način za to je osnivanje i osnaživanje sopstvenog biznisa. Svo znanje i veštine koje sam sticao radeći za druge, sada su potpuno prenamenjene radu za samog sebe. Svaka sitnica je stavljena pod novu komandu čiji je cilj ostvarivanje finansijske nezavisnosti.
Uvek smo pametni kada gledamo sa strane i kada je neko drugi u pitanju. Stotine saveta sam dao drugim ljudima kada su počinjali samostalnu karijeru, ali sebi nisam umeo. Bar ne do skoro. Onda se prosto desilo. Po ko zna koji put sam pročitao rečenicu: “ Idem na sve, ništa već imam!“ Ali ovoga puta, nešto se prelomilo u meni. Znao sam da je to to i da povratka na staro više nema.
Osamostaljenje znači i odrastanje. A opet, to znači da neke stvari moraš trajno da isečeš, nekih da se odrekneš, a sa nekima počneš da živiš svakodnevno.
U prvi mah sam bio neopisivo srećan, a onda uplašen i zabrinut. U par dana čuo sam razne priče i svaka je bila gora od predhodne. Odahnuo sam kada sam shvatio da su to samo testovi izdržljivosti pre velike odluke.
Nisu me sprečili u nastojanju, već su mi pomogli da ne odustanem u svojoj odluci!
Moja pozicija je potpuno drugačija od pozicija drugih ljudi. Imam neke prednosti i neke nedostatke. Tako da isti scenario nije moguć. Uvek će biti razlika, ma koliko da je slična situacija. Zato ne razmišljam o tome unapred. Razmišljam o stvarima kada se dogode. To mi ostavlja mesta i vremwna da se bavim stvarima koje su stvarno važne i dešavaju se u ovom trenutku.
Takav način razmišljanja me je okuražio. Kako reče Frenk Sinatra „I did it my way!“ I uradio bih to ponovo. Svaki deo mog bića je znao da ću se u nekom trenutku naći baš u ovoj poziciji i to će me naterati da dam sve od sebe za sebe i zbog sebe. Kažu da je glad naveća moguća motivacija. E pa gladan sam. Osećam neutoljivu glad za uspehom, samodokazivanjem, dokazivanjem i nadsve željom da konačno ostvarim finansijsku nezavisnost.
Nisam potpuno siguran kako ću to da ostvarim, ali znam da hoću i da sam na pravom putu da to učinim!
Šta tebe sprečava da ostvariš svoje snove ili bar počneš da radiš na njihovom ostvarivanju, danas?
Pročitao sam knjigu 10% srećniji od Den Haris. Toplo je preporučujem. Meni je pomogla da shvatim kako stoje stvari u mojoj glavi. Isto tako, pomogla mi je da lakše prihvatim stvari koje mi se dešavaju. Počeo sam malo drugačije da gledam na svoju svesnost.
„Kada se zatvore jedna, otvore se druga vrata“, reče davnih dana ponosni vlasnik Yuga 45. Loše stvari koje su mi se desile, naterale su me da svu svoju energiju utrošim na ostvarivanje sopstvenih snova. Iako sam to želeo i do sada, nisam mogao da ostvarim jer mi je nedostajalo iskustvo.
Neka vrata se sama otvaraju, za neka je potrebna odrđena veština i/ili znanje kako bi se uopšte ukazala.
„Postoje svetovi, a između njih Vrata.“
Skriveni svetovi u nama
Neke drevne religije su smatrale da postoji mnoštvo svetova, a prelazak u njih je bio moguć samo posvećenom pojedincu koji je znao gde da nađe portal i kako da ga prizove. Putovanja putem portala su trenutna bez obzira na razdaljinu dve tačke. Jer u portalima na vreme i prostor deluju drugi zakoni fizike.
Možda je to samo suptilna reakcija mog bića kako bi me zaštitila od nepotrebnog stresa, jer stvarno ništa nisam mogao da uradim. Nije bilo svrhe da se nerviram. Možda je zato izostala burna reakcija koja je do sada bila moj zaštitni znak.
U svakom slučaju nešto se promenilo. Nešto je pokrenulo mehanizam duboko u meni i bez suvišnog uzbuđivanja, nastvaljam svoj život dalje onako kako sam to dugo želeo. Polazim na jedno novo putovanje u nepoznato. Osećam leptiriće u stomaku i ne dozvoljavam kortizolu da me parališe. Idem napred uprkos svom strahu koji me je napao u ovih par dana.
Imam osećaj nemira u stomaku. Ono neugodno previranje koje celo moje biće drži u nervozi. Nešto je izvan mog poimanja i ta činjenica me čini zabrinutim. Ne kontrolišem svoj svet, a sve više izgleda da ne kontrolišem ni samog sebe.
Pokušavam da unesem red u svemu što radim. Kažu da sređen spoljni svet sređuje unutrašnji. Pokušavam da unesem logiku i red u svemu što radim. To bi trebalo da me smiri i relaksira i da sredi moje misli i moje unutrašnje biće.
Kako spolja, tako i iznutra
Toliko toga treba srediti. Imam utisak da je moja svakodnevnica nalik onom momentu kada Pandora otvara svoju čuvenu kutiju. Sva zla hrle ka malenom prolazu koji je napravila. S tom razlikom da je ona proizvela to stanje iz čiste znatiželje, a ovo moje stanje je proizvedeno iz preuzimanja prevelikog broja obaveza.
Ne znam šta je gore. Ali oba stanja stvaraju haos i konfuziju.tako da mu dođe isto. Zapravo, krajnji ishod je isti.
Završi započeto
Pokušavam da stvari koje radim privedem kraju. Želim sebi da stvorim naviku da ono što počnem i završim. Jer sam u jednom momentu npr čitao 10ak različitih knjiga i umesto da završim jednu po jednu, ja sam ih samo gomilao. To mi je dodalo pritisak i povećalo tenziju. Shvatio sam da moram da se fokusiram u jednom trenutku na jednu stvar. U protivnom nikada neću postići ništa u svom životu.
Ranija iskustva i uspesi
U nekom periodu sam bio veoma uspešan u tome što radim. I bio sam zadovoljan, većim delom. Jedino što je izmicalo su bile finansije. Nikako nisam mogao da postignem da budem adekvatno plaćen za svoj rad. Želeo sam to da promenim po svaku cenu. Radio sam više i napornije nego inače, ali to nije dalo rezultate. Pokušao sam da menjam pristup i taktiku. Ni to nije dalo rezultat.
Onda sam promenio posao. I još jedan i još jedan i onda je to postalo nešto normalno. Lutao sam od posla do posla pokušavajući da nađem onaj koji će mi odgovarati i biti dobro plaćen. Kakav veliki i težak cilj sam postavio ispred sebe, ne može se ni zamisliti
Veštine koje sam stekao su trajne
Radio sam razne poslove i stekao pregršt poznanika i saradnika po čitavoj zemlji. Sarđivao sam sa ljudima koje nikada nisam sreo. Zato što su dobili preporuku da sam pouzdan saradnik. Moj ugled je rastao. Opet sam se dizao iz pepela. Uspeo sam da izgradim reputaciju. Uspeo sam da budem najbolji u tome što radim. A onda je došla korona. A sa njom i kriza.
Sve je palo. Sva moja veština i znanje kao da su se rasuli u vetru. Moje prodajne sposobnosti su zakazale. I to što sam prestao da se edukujem imalo je određenog uticaja. U jednoj sekundi je nestalo sve što sam graxio predhodnih godina. I evo me tu, na raskrsnici puteva i prvi put ne znam koji izbor da načinim. Bilo kojim putem da krenem, predstoji mi kajanje. Bilo koju odluku da donesem, izgledaće kao da bi ona druga bila bolja.
Oklevam
Oklevam.
Svestan sam da će oklevanje samo pogoršati situaciju i, što je možda i gore, pojačati neizvesnost. Vreme je. Moram da donesem odluku, ma koliko ona teška bila. Posledice će postojati i za odluku koju donesem i za odluku koju ne donesem. A iskreno, više volim da verujem da moj svet zavisi od mene, a ne od tuđih odluka. I zato ću doneti odluku. Odabrati koji putem da hodim podignute glave, bez obzira na posledice.
Idem dalje. Jer to je moj put. Nekada težak i kamenit, često krivudav i uzan, ponekad bez jasnih kontura, to je moj put. To je moja staza koju hodim, mada se nekada zaželim drugog puta, shvatam da on ne bi bio moj, niti je meni namenjen. Zato hodam putem svojim, jedinim koji je stvarno moj. I ne brinem, život je najbolje ostavio za kasnije.
Ja to mogu
Znam da mogu. Znam da hoću. Znam da sam spreman. Jer Bog kada želi da te nečemu nauči, pošalje ti problem za koji si dostojan da ga rešiš, bio svestan toga ili ne.
Zato istraj u onome što radiš. Neka to bude tvoj izbor od hiljade mogućih izbora. Neka tvoj put bude samo tvoj. Neka avantura počne!
Najveća istina je da te napisani ciljevi neće odvesti nikuda, ukoliko ne počneš da radiš na njima. A onda stvari krenu da se dešavaju. Kockice krenu da se poklapaju ili ne. Bez obzira na sve, to te odvede u jednu neverovatnu avanturu. Putovanje na kome naučiš mnoge stvari, nove veštine i upoznaš nove ljude. Ako imaš sreće, promeniš čitav svet ili barem jedan njegov deo.
Cilj možda ostvariš, a možda i ne. Na put si krenuo zbog cilja, ali niko te ne sprečava da uživaš u putu. U svakom slučaju kraj puta nije ostvarenje cilja. Mada, ako je dovoljno veliki, biće tvoj svetionik i putokaz da si na pravom putu. I tvoja snaga da nastaviš dalje i dalje!
Usudi se da kreneš.
Niko osim tebe neće hoditi tim putem. Njime možeš samo ti. I to samo napred, nazad ne postoji. Nekada će biti trnovit, nekada krivudav i opasan. Ali to je tvoj put. Tebi je namenjen. I samo tebi. Nikom drugom nije dat tvoj put.
Što više velikih ciljeva postaviš i ostvariš, imaćeš lepši pogled unazad. Sve te impozantne stvari napraviće razliku u tebi i od tebe. Niko nikada nije jako žalio što je nešto pogrešno uradio, već svi žale za onim što nisu ni pokušali. Ne budi na njihovom mestu.
Odmiče lagano i ova 2021. godina. Iako je, mahom, ispresecana praznicima, bilo je tu već ozbiljnih događanja. Na sreću, ovde ćemo pominjati samo ono što bitno za tvoj lični razvoj i napredak.
Ali, nemoj da te to zavara. Rok mora da postoji. I to uvek kraći nego što se to realno čini. Zašto? Zato što tako primoravaš sebe da zacrtani cilj i ispuniš. Rok je taj koji te gura da završiš to što si zamislio. A ako probiješ rok? Pa, jednostavno odrediš novi rok za završetak.
Napisani ciljevi
Pomenuo sam da ciljevi treba da budu zacrtani, mada je bolje reći da treba da budu zapisani. Pre nego zapišeš svoje ciljeve moraš budeš siguran da su:
Tvoji ciljevi pametni (S.M.A.R.T.)
Specifični (da budu samo tvoji ciljevi, prema tvojim potrebama i prilagođeni tebi) Specific
Merljivi (uvek možeš reći koliko si % ili delova cilja kompletirao) Mesurable
Dostižni (mora da bude realno dostižan, nešto što može postići svako sa znanjem i veštinama) Achievable
Realistični (kako cilj mora da bude dostižan ili ostvariv, isto tako mora da bude realan. Svaki okvir cilja koji nije realan je teško ostvariv i demotivišući) Realistic
I kako sam već pomenuo, vremenski određen (mora se završiti u nekom određenom roku godina, mesec, nedelja, dan…) Time boned
Pravilnim postavljanjem ciljeva razvijaš svije umne sposobnosti kao i veštine prodaje, rukovođenja, planiranja, određivanja prioriteta i dr. Što su ciljevi kompleksniji više veština moraš da razviješ. Samim tim, više ćeš napredovati i više ćeš vredeti na tržištu. Kompletiranjem zadataka i ciljeva postaćeš sve bolji u postavljanju i ostvarivanju ciljeva.
Ciljevi su važni jer oni trasiraju naš put u životu. Određuju šta ćemo naučiti i kakva osoba ćemo postati. Cilj postavljenja ciljeva je da odaberemo kakav život ćemo na posletku voditi i šta će iza nas ostati.
Isto tako, ukoliko izabrana strategija ne daje rezultate, potrebno je promeniti strategiju, a ne cilj. Ako ne zarađuješ dovoljno, nije dobra odluka odustati od kupovine stana/auta/lokala/placa, već postaviti sebi pitanje kako možeš zarađivati više. Svako može odustati, teško je istrajati u svojoj zamisli. Ali je nagrada neopisiva kada ostvariš neki od ciljeva.
Do sad sam ostvario veliki broj ciljeva koje sam postavio ispred sebe. Kada ostvarim jedan cilj, ja na listu dodam dva nova i veća cilja koje treba da ostvarim. Tako je moja lista uvek puna, a moj um uvek zaokupljen postignućima. Na krilima uspeha dobijam ogromnu motivaciju da nastavim dalje i ostvarim nove ciljeve. To je kao pogonsko gorivo.
Možda izgleda suludo, možda zvuči kao gubljenje vremena, možda nekom neće doneti rezultate. Kod mene je ova nekolicina stvari imala presudnu ulogu u ostvarivanju uspeha na raznim poljima.
Ako veruješ u sebe, niko ti drugi ne treba.
Ako ne veruješ u sebe, niko drugi ti neće pomoći.
Svakog dana uradi nešto što će te približiti ostvarenju tvojih najvećih ciljeva. Ma koliko to mala stvar bila, samo je uradi. Probaj, možda promeniš sebi život na bolje.
Zato ne želim da pokvarim tu idilu nenadanom nervozom koja se iznenada ušetala i zapretila da je pokvari. Iako je izazvala enorman bes, koji me u toku pisanja ovog članka još uvek drži, potrudiću se da je odagnam iz svojih misli i tela i napišem krajnje pozitivan tekst.
Trudim se da razvijem odbrambeni mehanizam, jer mi ovo stanje više ne prija. Isuviše negativne energije je oko mene da skoro da mogu videti munje kako izbijaju. Tehnikama disanja i relaksacijom nervoze i besa se trudim da isplivam iz okeana loših emocija.
Stvari se kreću ili stoje po inerciji dok god mi ne odlučimo da to stanje promenimo. Moram da naglasim da negativna misao ima 11 puta veću jačinu od pozitivne, što je i naučno dokazano. A kako misli koegzistiraju i privlače slične misli sebi, možemo zaključiti da se teže oslobađamo negativnih nego što se prihvatamo pozitivnih misli.
Negativnost je jača, pozitivnost je svrsishodnija
Iz navedenog zaključujemo da nam treba 11 puta veća volja da negativnost anuliramo i preokrenemo u pozitivnost. Ne kaže se bez razloga da „nijedna nevolja ne ide sama“. Prosto negativne misli i dela se lakše i brže povezuju i realizuju.
Verovatno si već čuo da „kakve su ti misli, takav ti je život“. To je jedna od najvažnijih stvari koje si saznao u životu. Snaga svake kreacije leži u misli. Ali zbog nestalnosti misli, retko koja pronađe put i realizuje se u materijalnom svetu.
Sve to može, na neodređeno vreme, blokirati realizaciju ideje, ma koliko ona dobra bila. I ma koliko dobru, jasnu i neprikosnovenu odluku budemo doneli. Nekada se sama ideja jednostavno ne uklapa.
Lični primer
U mom slučaju, želeo sam da kupim stan u Beogradu, ali je moja partnerka želela da kupimo kuću. Ideja nije napredovala, sve dok nisam našao racionalno objašnjenje da stan ne bi kupili kao životni prostor, već kao prostor za izdavanje, naišao sam na odobravanje i podršku od strane partnerke.
Na isti način treba tretirati i ostale ideje. Posle odluke, potrebno je ukloniti sve prepreke koje stoje na put ostvarenja te ideje. Nekada je potrebno načiniti i radikalne poteze da bi ostvarili svoju ideju. To je cena realizacije i nekada je potrebno da se plati unapred. Ustvari, najbolje je kada se cena plati unapred. Kasnije može skupo stajati.
Ne možeš igrati tenis ili golf po čitav dan i imati ideju da provodiš više vremena sa porodicom. Ta ideja se neće realizovati sve dok ne promeniš društveno okruženje. To znači da, ukoliko stvarno želiš više vremena sa porodicom, moraš smanjiti vreme na terenu. Drugačije, ideja se neće realizovati.
Šta posle odluke?
Kada odlučimo šta želimo, uklonimo barijere i platimo cenu, potrebno je krenuti u realizaciju. Najbolje je napraviti plan realizacije. „Dobar plan danas, bolji je od idealnog plana sutra“. Zato što svaki plan može da se pokvari, potrebno je krenuti što je ranije moguće. Razna podešavanja i nivelacije je neophodno raditi u toku realizacije plana. Nekada zbog loše procene, nekada zbog promenjenib okolnosti, a nekada i zbog potpune promene plana.
Dobro je sve ovo raditi na papiru i voditi dnevnik, jer se pisana reč mnogo više ceni od izrečene. A i duže traje.
Moja odluka na početku članka je bila da izbacim negativnu energiju i zamenim je pozitivnom. Drušvena volja je bila jako naklonjena ovoj odluci, s obzirom da me je supruga podržala u tome. Bilo je potrebno da se fokusiram na pozitivne misli i do kraja članka potpuno iskorenim negativnost. Kroz članak sam polako menjao tok svojih misli i fokus lagano prebacivao na sve pozitivnu stranu.
Ali, ja sam se fokusirao na pisanje članka i njegovu vrednost čitaocima. Pored očigledne koristi za mene, želeo sam da i drugi imaju mogućnost da reše neke svoje upitne situacije. Napravio sam „uputstvo“ za izlazak iz negativnog razmišljanja, a ujedno i dobar članak o planiranju i realizaciji planova.
Ovaj članak se može upotrebiti i kao osnov za postavljanje i realizaciju ciljeva, takođe.
Ukoliko ti se članak svideo podeli ga na društvenim mrežama ili pošalji prijateljima i poznanicima, kako bi i njima bio od koristi.
Nešto ne ide onako kako sam planirao. Zapravo, puno toga trenutno ne ide u pravcu u kojem želim. Ništa ne liči na moj put. Deo mene ne prihvata to, a deo shvata permanentnost promena.
Tako doživljavam ovo trenutno tumbanje. Red koji je u mastanku nije onaj red koji sam ja zamislio ili bar nije redosled poteza takav kako sam ja zamislio. Možda je red pronašao sopstveni put iz haosa?
U svakom slučaju, teško mi pada promena planova. Nikada nisam uspeo da radim stvari na lakši način. Uvek se tu ispreči hiljade promena, problema i odlaganja daskoro i zaboravim koji je bio primarni cilj. Kao da me nešto tera da odustanem, a ja tvrdoglavo nastavljam napred. Pratim moj put.
Moja namera je da ostvarim cilj. Idem ka njemu, znam da je tu. Beži, nestaje pa se pojavi, ne da se. Moj put želi da me pokoleba. Ali neće. Suviše često i dugo to radi. Napravio me je nepokolebljivim, željnim da istrajem. Zato nastavljam dalje.
Put od tebe pravi boljeg čoveka, ne cilj. Cilj je tu da shvatiš da si to i postao. Zato je cilj važan. On određuje put, moj put. Meri vreme, postavlja prepreke i pravi od tebe bolju osobu, dostojnu cilja.
Zato ne odustajem. Nikada ne odustajem. Svaka, pa i najveća promena puta neće me onespokojiti u ostvarivanju cilja. Već me je promenila, načinila drugačijim i boljim čovekom. To joj je priroda.
